KADA TAČNO POSTANEMO TO ŠTO SMO ŽELJELI DA POSTANEMO?

Kada tačno postanemo ono što smo poželjeli da postanemo? Na dan kada to poželimo? Ili onoga dana kada krenemo putem te odluke? Možda onog dana kada se u našoj svakodnevici primjete prvi rezultati te odluke? Ili možda ipak onog nekog momenta u budućnosti kada budemo na vrhuncu uspjeha u toj odabranoj ulozi?
Ne sjećam se tačno dana kada sam poželjela da budem preduzetnik, ali sjećam se dobro da sam mislila da ću to zaista postati onoga dana kada registrujem kompaniju. Registracija je došla i prošla, a ja sam imala nove zadatke za hitno ispunjenje, pa sam tada mislila da ću preduzetnik postati kada moja kompanija bude imala svoje prostorije i adresu. Nakon i tog ostvarenog zadatka, moj sljedeći zamišljeni uslov da bih postala preduzetnik bio je taj da kompanija dođe na nivo razvoja koji smo inicijalno isplanirali kada smo postavljali cilj, a onda sljedeći zamišljeni uslov bio je taj da imamo visoku likvidnost. I Bog dragi zna dokle bi ti moji zamišljeni uslovi išli i da li bih za 50 godina priznala sebi tu ulogu, da se jednog dana nisam zapitala ima li ta jurnjava kraja.
Odgovor je bio jednostavan: postati preduzetnik ne zavisi od toga da li mi je registrovana firma, ni od toga da li smo se uselili u prostorije, niti od toga da li je likvidnost visoka. Zapravo, to ne zavisi ni od čega što dolazi izvana.
Postajemo ono što želimo da budemo onda kada iz te uloge počnemo da razmišljamo, donosimo odluke i kreiramo prioritete. Dakle, postajemo ono što želimo onog dana kada u sebi to čvrsto odlučimo da budemo. I iz te uloge krenemo da djelujemo. Bez obzira na to šta se dešava izvana.
Pozdrav od Preduzetnika!